Mediji o dodeli nagrade "Miloš Crnjanski"

Ugledna nagrada “Miloš Crnjanski”, koju od 1981. dodeljuje piščeva zadužbina,u četvrtak je u maloj sali Kolarca svečano uručena niškom piscu Dejanu Stojiljkoviću za roman “Konstantinovo raskršće” (izdavač “Laguna”).

Žiri za ovu nagradu je tako, po njegovim rečima, razbio okoštali stav srpske književne kritike da žanr priča o vampirima ne može da ima književnu vrednost, ma kako dobro bila napisana. U razgovoru za “Novosti”, Stojiljković kaže da mu ovo priznanje mnogo znači jer je Crnjanski dosta uticao na njegovo pisanje.

- Konkretno, “Dnevnik o Čarnojeviću”. Kreirao sam jednog od glavnih junaka romana na osnovu njegovog junaka. Svi ti nesrećni vojnici koji su se vratili iz rata i koji ne znaju ni gde će, ni šta će, ni da li je to za šta su ratovali njihova otadžbina ili nije. To se sve slivalo u moj lik Nemanje Lukića koji je jedan od nosećih junaka u “Konstantinovom raskršću”.

Mediji su vas proglasili srpskim Denom Braunom i spakovali na policu pseudohrišćanskih trilera, sa čime se vi ne slažete?
- Ovo nije ta vrsta literature. Rekao sam već - Den Braun nije književnik, on bi bio dobar marketing menadžer ili tako nešto. Čovek zna da proda priču, ima dobar tajming.
Od njega mogu da se nauče marketinške stvari, a pisanje - daleko od toga. Ljudi su nas povezali, ali ja sam pisao po uzoru na naše klasike - Crnjanskog, Andrića, Pekića i njegovo “Besnilo”, Selenića. Moj roman, ako bi mogao da se opiše u jednoj rečenici, govori o nesrećnim ljudima u zlom vremenu. Govori o propadnju građanskog Niša i govori na više nivoa, što bestseleri pomenute vrste nemaju.

Možemo li da očekujemo nastavak romana?
- “Konstantinovo raskršće” zamišljen je kao samostalno delo, ali ja radim po uzoru na filmadžije i stripadžije i uvek ostavim neka vrata odškrinuta, da nijedna priča nije zaokružena i da uvek može da se pita: a šta se desilo sa ovim ili onim. Sigurno ću da napišem neku vrstu nastavka, ali onog koji se u Holivudu zove preljuel - prednastavak. Događa se u antičkom Nišu i govoriće o poreklu Konstantinovog mača - kako je došao do njega i šta mu je značio. Glavni junak biće Konstantin, pratićemo poslednje godine njegovog života koje su najkontroverznije. Ali to planiram kao treći roman i voleo bih da se pojavi do 2013, kad je proslava godišnjice Milanskog edikta.

Šta ćemo onda čitati u vašem sledećem romanu?
- Priču iz srednjovekovne Srbije, koja trenutno ima radni naslov “Kavezi duše”, po Stingovom albumu. Centralna tema je malo poznata bitka za Pirot, jedan od prvih sukoba Murata i Lazara 1386. Posle toga Murat je osvojio Niš i bio poražen kod Pločnika. Ubaciću kao glavne junake naše vitezove Obilića, Kosančića, Toplicu i kneza Lazara koji ima jednu faustovsku dilemu. Ovo je naša etno, iskonska, stara srpska tema, a pristup pisanju i stilu biće zapadnjački, anglosaksonski. Biće i dosta akcije, što se kaže - krvi do kolena.      

KILOMETRAŽA
Govori se i da ste Stiven King sa Nišave?
- To mi više imponuje, jer je King pisac, za razliku od Brauna. Strukturu “Konstantinovog raskršća” radio sam baš po uzoru na Stivena Kinga. Za prvi roman tako mi je bilo najlakše jer nisam mogao da izmišljam toplu vodu, da eksperimentišem sa formom, nemam za to “kilometražu” ni znanje.

Autor: B. ÐORÐEVIĆ
Izvor: Večernje novosti